TEMPEH

Tempeh je proizvod od fermentirane soje prijatnog ukusa. Poreklom je iz Indonezije, a danas se koristi u celom svetu.

Vrste i upotreba:

Tempeh se može praviti kod kuče ili se može kupiti gotov bez dodataka ili pomešan sa mrkim pirinčem, prosom i ostalim žitaricama, Može se spre-mati na pari, pržiti, bariti, peći na žaru ili pržiti u dosta neraf. ulja. Iseckan na kockice ili kolutiće može se jesti bez dodataka ili se može spremati sa žitaricama, povrćem ili morskim algama.

 Pozitivna dejstva:

Kao proizvod od fermentirane soje, tempeh smanjuje holesterol, sprečava i l rak, jača bubrege, bešiku i reproduktivne organe. Bogat je proteinima, kalcijumom, gvožđem i B vitaminima i glavni je biljni izvor vitamina B12.

Recept za tempeh:

Iseckati 200-250gr tempeha na parčice i kuvati u malo izvorske vode u tiganju 20-30 min. Dodati kiseli kupus, šoju-sos po ukusu i tanak sloj rendanog močija – pirinčanih knedli (direktno iz pakovanja). Kuvati 5-7 min dok ne bude gotovo.

Žitarice – naša osnovna hrana

Žitarice su odvajkada bile osnovna hrana ljudi a danas se smatraju i najzdravijom. Zbog svojih mnogobrojnih svojstava koja utiču na poboljšanje zdravlja, one čine temelj piramidalne ishrane kao modela zravog načina ishrane. Ovu vrhonsku ulogu nose samo žitarice u neprerađenom tzv. integralnom obliku ili njegovi proizvodi. To znači da su zrna žita očišćena samo od ljuske (pleve) a opna i klica sačuvani.

Blagotvorno celovito zrno

Blagotvorno dejstvo integralnog zrna žitarica leži u strukturi zrna koja, što se manje narušava, zadržava veći deo hranljivih i zaštitnih materija. Zrno žitarica sastoji se iz pet delova: perikarpa, aleuronskog sloja, sndosperma, klice i skuteluma.

Perikarp činu soljnu opnu zrna. Glavni sastojci su celuloze i fitinska kiselina pa taj deo zrna nema veliki značaj u ishrani: pri preradi se odbacuje, što je i poželjno jer fitinska kiselina značajno umanjuje apsorpciju vrlo važnih minerala (cink, kalcijum, magnezijum, gvožđe).

Neposredno ispod perikarpa nalazi se vrlo tanak aleuronski sloj koji daje biju zrnu, a sadrži i značajne količine biološki vrednih belančevina, mineralnih soli, nikotinske kiseline i vitamina (vitamini B-grupe).

Aleuronski sloj obmotava endosperm koji čini 85% zrna. Središnji deo endosperma izvor je skroba i belančevina (glutenin i gliadin) a u spoljašnjem delu, pored skroba i belančevina, nalaze se znatne kolčine gvožđa i nikotinske kiseline.

Klica čini oko 3% zrna i uprvo u njoj su koncentrisani vitamini. Pošto sadrži ulje, u njoj su vitamini rastvorni u mastima i to pre svega vitamin E i manje ali ne  i zanemarljive količine vitamina D i K. Klica takođe sadrži gvožđe i nikotinsku kiselinu.

Skutelum je deo zrna koji odvaja klicu od endosperma i u njemu se nalaza više od 60% vitamina ( vitamin B-grupe ) od celokupne količine tiamina prisutnog u zrnu žitarica.

Sinonim za većinu vitamina B-grupe svakako su žitarice. Značajan su izvor tiamina čija je uloga u regulisanju metabolizma ugljenih hidrata, kao i niacina koji reguliše mišićne kontrakcije. Vitamin B6 je važan za metabolizam nezasićenih masnih kiselina i vrlo povoljno deluje u zaštiti od štetnih zračenja. Radi prevencije anemije, naročito u trdnoći, neophodan je unos folne kiseline čiji glavni nosilac pšenica.

Dijetna vlakna – protiv tumora

Pored nutritivne, žitarice imaju i nezamenljivu vrednost. Pored povrća, najveći su izvor dijetnih vlakana. Ova vlakna predstavljaju važan (nesvarljiv) deo ugljenih hidrata pa imaju nezamenljivu ulogu u regulisanju peristatike creva. Pojedine kategorije dijetnih vlakana imaju ulogu u regulaciji brzine apsorcije ugljenih hidrata i holesterola, tako što je usporavaju pa se preporučuju u ishrani osoba kod kojih su povećani ovi parametri (dijabet, povišen nivo holesterola) a kako regulišu brzinu pražnjenja crevnog sadržaja, preventivno deluju na nastanak tumora debelog creva. Pored dijetnih vlakana koja, pre svega, ubrzavaju peristaltiku creva.Pored dijetnih vlakana koja, pre svega, ubrzavaju peristaltiku creva, bubre u želucu te povećavaju volumen obroka, što stvara raniji  osećaj sitosti, žitarice sadrže i kompleksne ugljene hidrate koji se postepeno resorbuju i produžavaju osećaj sitosti. Direktna posledica ovog efekta žitarica je regulacija prekomerne telesne mase (gojaznosr), pa se preporučuju u svim redukcionim dijetama. Svakodnevan unos integralnih žitarica i integralnih vrsta hleba (1 – 1,5 kriška po obroku), uz ostale namirnice (povrće i voće) koje obezbeđuju vlaknastu strukturu obroka, obezbeđuju nam i dnevne potrebe za ovim balastnim materijama koje su veoma važne za zdravlje organizma.

Osobe koje pate od dijareje i čira na želucu 12-palačnom crevu, zbog grube strukture žitarica trebalo bi da ih izbegavaju u ishrani u neprerađenom obliku. Nasuprot ovome, žitarice imaju izvanredan terapijski efekat u slučaju opstipacaije (zatvora).

Neke osobe pokazuju i specifičan imuni odgovor na unos žitarica zbog sadržaja biljne belančevine glutena. Ovaj poremećaj nazvan glutenska eneropatija, zabranjuje unos žitarica u integralnom neprerađenom obliku. Na tržištu se mogu naći specijalne vrste brašna i peciva namrnjenih ovoj kategoriji bolesnika.

Beli hleb – naš neprijatelj

Sve veći akcenat na zdravstvene dobrobiti žitarica, donosi sobom i sve raznovrsnije proizvode od integralnog zrna. U ishrani se koriste zrela zrna pšenice, raži, ječma, ovsa, pirinča, heljde i kukuruza, u neprerađenom obliku ili kao proizvoda mlinsko-pekarske industrije. Jedan od najčešćih neprijatelja naše svakodnevne ishrane jesu svakako hleb i peciva od rafiniranih tipova brašna. Sa belim pšeničnim hlebom, kojim većina počinje i završava dan, unosi se 60% manje kalcijuma, 71% fosfora, 85% magnezijuma, 76% gvoždja, 77% kalijuma, 40% hroma. Beli hleb se danas smatra jednim od glavnih uzročnika gojaznosti, što se ne može reći za vrste hleba od integralnih žitarica. Izostanak dijetnih vlakana kao i prisustvo kompleksnih ugljenih hidrata (skroba) koji se dugo zadržavau digestivnom traktu, postepeno resorbuju i uzrokuju višak koji se pretvara u masti. Uzrokujući gojaznost, beli hleb krivac je i za povećanje rizika nastanka kardovaskularnih oboljenja. Beli hleb (i pecivo) pospešuje i nastanak karijesa jer upravo njegova rafiniranost čini da se lepi za zubnu gleđ. Dugo ostaje u digestivnim putevima te se smatra i jednim od uzročnika nastanka tumora debelog creva.

Prednost integralnom hleb

Bolje poznavanje zdravstvenih efekata žitarica kao i mogućnosti da se upotrebe kao sirovine za kreiranje raznih proizvoda, prehrambena industrija stvorila je širok asortiman novih proizvoda gde je akcenat upravo na žitaricama u integralnom obliku (musli, korn-fleks, jogurt sa dehridiranim zrnima žitarica… ).

Shodno tome, treba kupovati što tamniji hleb tvrde kore i mekane, pune sredine. Pored integralnih vrsta hleba, od jedne ili dve vrste žita, na našem tržištu mogu se naći i obogaćene vrste hleba – sa dodatnim mineralima, vitaminima, proteinima soje, suvim voćem…Neki od njih, kao hleb sa mekinjama, sadrže veću količinu dijetnih vlakana i manju energetsku vrednost pa se preporučuju u ishrani gojaznih i dijebetičara. Mešani ražani hleb takođe ima više dijetnih vlakana a manje kalorija pa se preporučuje u svakodnevnoj ishrani. S obzirom da je zrno zrno pravi izbor beta-karotina (provitamin vitamina A), mešani kukuruzni hleb omogućuje njegov unos. Sojin dijetski hleb ima manju energetsku vrednost i izbalansiran odnos ugljenih hidrata, masti i belančevina tako da predstavlja gotovo idealnu hranu. Crni proteinski hleb odlikuje se većim sadržajem belančevina i mineralnih materija kao i vitaminima B-kompleksa pa je neophodan u ishrani dece , trudnica, dojilja i starijih osoba. Hleb sa susamom ima veću energetsku vrednost, veći sadržaj nezasićenih masnih kiselina i preporučuje se deci, osobama u razvoju, sportistima i onima koji obavljaju napornije fizičke poslove.

Današnji postulati  zdrave ishrane, koji podrazumevaju što raznovrsniju i manje prerađenu hranu prednost daju žitaricama u integralnom obliku. Pored voća i povrća, one čine osnov zdrave ishrane.

Zato, ne pratite modu samo u odevanju – budite „in“ i sa integralnim žitaricama u svakodnevnoj ishrani: cena je mala a dobrobit ogromna!

Heljda SNAŽI, ZAGREVA, LEČI

Heljda je jestiva, medonosna i lekovita biljka. Njeno seme ima jači, orašast ukus i, zbog biohemijskog sastava i hranljivih vrednosti, vrlo je cenjeno u ljudskoj ishrani. Ono je okosnica istočnoevropske kuhinje, a kuva se slično pirinču. Mada nije žitarica, već plod biljke iz roda Fagopirum, heljda u sebi sadrži sve one dobre strane koje imaju integralne žitarice – mnogo vlakana i malo masnoća i kalorija. Ali u njoj ima i onoga što većini žitarica nedostaje. Heljda je bogata lizinom, esencijalnom aminokiselinom, koja uglavnom nije prisutna u cerealijama.

Heljda snaži i zagreva, pa bez nje ruski hokejaši ne kreću na gostovanja. Pošto obezbeđuje kompletniji oblik belančevina nego druge žitarice, ona doprinosi stvaranju jake konstitucije, a ima mnoga lekovita svojstva.

Dobro je poznato da heljda snižava povišen krvni pritisak. Isto tako, smatra se da leči zatvor prouzrokovan suviče proširenim stanjem creva. Heljda pomaže da se creva skupe, odnosno povrate svoju normalnu veličinu.

Korisna je i u lečenju tuberkuloze. Sirovo heljdino brašno može da pomogne u izbacivanju glista. Brašno se jednostavno pomeša s vodom i ta smesa se pojede.

Zeljasta stabiljka heljde bogata je glikozidom rutinom koji se u medicinskoj terapiji koristi za sprečavanje krvarenja i povećavanje otpornosti kapilara kod visokog krvnog pritiska.Rutin takođe štiti o0d uticaja zračenja X-zraka i drugih izloženosti zračenju.

Dijabetičari, pažnja: postoje izvesni dokazi da heljda može da održi nivo glukoze u granicama normale bolje nego drugi ugljeni hidrati. Pre izvesnog vremena, italijanski naučnici su ispitivali delovanje heljde na metabolizam šećera. Kod studenata koji su dobijali hranu s visokim sadržajem heljde pokazala se poboljšana tolerancija na glukozu, što znači da su njihovi organizmi bili sposobni da bolje iskoriste šećer unet putem ishrane.

Kao i neka druga zrna (smeđi pirinač zbog važnog silicijuma, a proso zbog kalcijuma i magnezijuma u obliku kojeg i telo lako može da usvoji), heljda je, zahvaljujući bogatstvu u magnezijumu i manganu, dobra za zdravlje i izgrdnju kostiju.

Heljda nema nikakvih sličnosti sa pšenicom – ne sadrži gluten, tako da je dobra zamena za osobe koje imaju neku alergiju na pšenicu.

Heljda se u prodaji može naći u različitim oblicima. Seme sa ljuskom koristi se za naklijavanje. Natapa se 15 sati i ostavi da klija oko četiri dana. Ukoliko se želi klica sa lišćem, neka klija 10 ili više dana.Pahuljice se upotrebljavaju za pripremu granole i deserata.

Prepržena prekrupa, ruska kaša ili griz kuvaju se u vodi ili proceđenoj čorbi. Poslužuju se sa povrćem, kao zamena za pirinač u rižotu, ili za jela pečena u rerni, supe, pržene knedle ili deserte. Od brašna se spremaju palačinke ili blini – rusko nacionalno jelo.

Iz narodne medicine

• cvet od heljde: lek protiv kašlja,
• čaj od lista i cveta: za aterosklerozu i hipertenziju,
• svež list: direktna obloga na ranu ili posekotinu, jer ima baktericidno dejstvo,
• fino heljdino brašno: bebi-puder, jer štiti od infekcije i neguje kožu,
• kaša od heljde: lek protiv bolesti želuca i creva, dijabetesa, malokrvnosti, gojaznosti i nervnog sistema.

Saveti Vase Pelagića

Protivu svakovrsnih nereda i bolovaeluca i creva, protivu svakog proliva, smrada iz usta, glista i kožnih krasta i otoka. Protiv svih tih slabosti i bolesti, treba jesti do milje volje kašu – bungur od heljde. U tu svrhu heljda se prekrupi. Uvek mora biti čista i taze. Ona se vari u vodi sve dotle dok se dobro ne razvari, dok ne bude uvarena do potonjeg dolivanja vode, tako da u njoj kašika može stajati. Taj bungur se može jesti do site volje kad god se oseća potreba za jelom. Ta hrana je i hranljiva i lekovita.

Heljda u tanjiru

Osnovni recept za kašu od heljde

• Šolja heljde, dve šolje ključale vode, prsohvat soli

Oljušteno zrno heljde stavi se u suvi tiganj i prži četiri – pet minuta. Zatim se prebaci u lonac, nalije vodom i posoli. Kuva se dok ne provri, poklopi se i dalje kuva na srednjoj vatri oko 30 min., ili voda dok ne ispari. ako želite kašu za doručak, dodajte četiri pet – šolja ključale vode kao što je objašnjeno gore.

Kaša od krupne prekrupe

• Šolja heljde, šolja i tri četvrtine (350 ml )vode

Prelite heljdu vrelom vodom, ocedite je i osušite, pa je sameljite na krupno. Kuvajte ovu prekrupu u vodi na niskoj vatri oko 25 minuta.

Sarma

• 300 g heljde, 1,2 litra vode, nekoliko listova kelja ili kupusa, malo belog bibera, malo soli i „Bio načina“

Opranu heljdu staviti u lonac sa vrelom vodom i kuvati jedan minut na jakoj temperaturi. Zatim lonac poklopiti i kuvati 20 min. na smanjenoj temperaturi. Heljdu procediti, ali vodu sačuvati. Heljdu dobro začiniti i pobiberiti. Listove kelja ili kupusa malo probariti u posoljenoj vodi, puniti heljdom i praviti sarmice u vatrostalnu posudu u jednom redu.U ostatak vode, od kuvanja heljde, dodati malo soli i naliti sarmice. Na tiganju ugrejati malo ulja i dodati malo aleve paprike, pa time preliti sarmice. Peći u rerni desetak minuta

Pirinač – planetarna hrana

Č U V A  Z D R A V LJ E  –  D A J E   E N E R G I J U

Nema mesta na našoj planeti gde se pirinač, u većoj ili manjoj meri, ne koristi u ishrani. Pirinač ili oriz je jednogodišnja biljka. Poreklom je iz tropske Azije i čoveku je poznat više od 5.000 godina. Ima više vrsta pirinča, ali sve zahtevaju vlažno zemljište i toplotu. Za vreme cvetanja temperatura mora iznositi 30-35 stepeni C.

Mnogim narodima Azije, u Kini, Japanu, Indiji, Burmi…pirinač je glavna hrana. Od njega se proizvode i alkoholna pića. Pirinčano brašno se, osim u ishrani, koristi i u kozmetici a pirinčana voda i kaše služe kao lek.

U našoj kuhinji, pirinač nije u tako velikoj upotrebi. Ipak, može se uporediti sa potrošnjom krompira ili pasulja. Inače, pirinač je izuzetno vredna i zdrava hrana, koja i u malim količinama zasićuje. Dijetetičari ističu da da 50 grama pirinča u obroku daje istu zasićenost kao 200 grama hleba. Pirinač je bogat magnezijumom, fosforom, gvožđem, kalcijumom, kalijumom, sumporom, kao i vitaminima B-kompleksa.

Velika je greška što dobar deo čovečanstva pirinač i druge žitarice koristi u rafinisanom stanju i tako se odriče dragocenih hranljivih materija i kod nas se, nažalost, više koristi rafinisani pirinač, mada je integralni daleko hranljiviji i zdraviji. U makrobiotici se, se osim za „normalnu“ ishranu, pirinač koristi kao preventiva i lek.U 100 grama integralnog pirinča ima 13,1 grama vode; 2,2 grama masti; 75,4 grama ugljenih hidrata; 0,67 grama sirovih vlakana; 1,2grama mineralnih materija; 0,41mg vitamina B1 i 5,2 mg nikotinamida..

Glavne osobine pirinča su laka svarljivost, bogatstvo skrobom i siromaštvo belančevinama i mastima. Zbog toga je pirinač pogodna hrana za bolesnike i rekonvalescente, kao i za osobe sa osetljivim organima za varenje koji boluju od gastritisa, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu ili imaju višak ili manjak želudačne kiseline. Zbog bogatstva ugljenim hidratima, mineralima, a naročiti vitaminima B-kompleksa, pirinač je blagodet za dobro funkcionisanje nervnog sistema. Dobar je i za pojedine vrste dijeta, kako zbog svog sastava, tako i zbog toga što dugo pruža jak osećaj sitosti i daruje neiscrpnu energiju i zdravlje.

Sve korisne osobine pirinča, naročito integralnog, preporučuju ga za svakodnevnu upotrebu u ishrani, jer se na taj način istovremeno čuva i zdravlje i moć rasuđivanja.

Krem od integralnog pirinča-kaju

Ravnomerno propržiti integralni pirinač na suvom tiganju, dok sva zrna ne dobiju ravnomernu žućkastu boju. Na jedan deo pirinča dodati 3-6 delova vode i minimalnu količinu morske soli i kuvati u ekspres-loncu najmanje dva sata. Iscediti pulpu iz retke pirinčane kaše, kroz pamučnu tkaninu, dezinfikovanu u ključaloj vodi. Taj krem se jede  sa malo začina.Koristi se u slučajevima kada obolelog, koji je oslabio, trba hraniti i povećati njegovu energiju,. Ili, ako mu je probavni sistem oštećen.

(Mičio Kuši)  

Flaster (obloga) od integralnog pirinča

Koristi se kod oteklina od čira i pomaže u otlanjanju temperature oko inficiranog mesta. Izdrobite rukom 70 % kuvanog integralnog pirinča i 30 % presnog lisnatog povrća, kao i nekoliko listova sirove nori alge. Ovu pastu stavite na otečeno mesto. Kad flaster počne da peče, skinite ga, jer to znači da više nije efikasan. Zatim isprati toplom vodom da bi se lakše otklonila pasta.

Za obolele od raka

Za obolele od raka, u makrobiotici, integralni pirinač jedna je od najosnovnijih namirnica. Osnovni recept je bareni pirinač, koji se pravi na sledeći način: oprati šolju integralnog pirinča, pa staviti u težak lonac ili šerpu. Dodati dve šolje vode i prsohvat morske soli. Staviti poklopac i ostaviti da proključa, pa smanjiti temperaturu i ostaviti da se krčka na tihoj vatri oko jedan sat ili dok se sva voda ne ukuva. Još je bolje i posebno se preporučuje kuvanje u ekspres-loncu. Ako bolesnik ima problema sa gutanjem, onda se pirinač može skuvati i kao krem. U tom slučaju se na šolju pirinča stavi 5 šolja vode. Ili se od kuvanog i prohlađenog pirinča, kroz gazu, iscedi pirinčana pulpa, koja je naročito blagotvorna za one koji imaju poteškoća sa gutanjem. Može da se sipa i 10 šolja vode na šolju integralnog pirinča.

J E L A  S A  P I R N Č E M

Makrobiotička čorba

U litar vode, tri minuta bariti dve šitake pečurke i jedan komad kombu alge od 6 cm. Izvaditi ih, iseckati na komadiće, vratiti u vodu, dodati pola šolje integralnog pirinča i ostaviti da provri. Smanjiti temperaturu i kuvati 30-40 min. Dodati četvrt šolje iseckanog celera i kuvati još 5-6 min. Začiniti tamari sosom ili morskom solju i garnirati mladim lukom.

Trobojni pilav

Skuvati u slanoj vodi 2,5 šolje pirinča, ali paziti da se ne raskuva. Staviti ga u cediljku, preliti hladnom vodom, ocediti, pa podeliti u 3 činije. Prvi deo preliti vrelim uljem, jer će on ostati beo, drugi deo preliti paradajz-sosom i promešati. Treći deo preliti zelenim filom, koji se pravi na sledeći način: na ulju propržiti sitno seckani crni luk i praziluk, pa u njega dodati mirođiju, biber i kašiku suvog grožđa. Ako je fil redak, dodati kašiku griza. Sve tri boje pirinča ohladiti, kad se stvrdnu prevrnuti ih iz činija na tanjire, da ostanu lepo oblikovani, pa ukrasiti maslinama.

Pirinač sa koprivama

Obariti 250 g pirinča u kojoj je dodat „Bio način“. Mlado lišće koprive oprati i sa iseckanom glavicom crnog luka probariti kratko u malo vode. Ovako barene  koprive malo isitniti pa sve pomešati sa brenim pirinčem. Dosoliti po ukusu i dodati iseckano peršunovo lišće. Osim sa koprivama, može se praviti sa zeljem, blitvom, listovima vinove loze…

Predjelo ili salata

U litar i po slane vode kuvati 500 g pirinča oko 15 min. Kad je kuvan, procediti i brzo isprati hladnom vodom da se ne bi lepio. Sa ovim pirinčem može se kombinovati povrće po želji: luk, paradajz, krastavac, paprika, marinirane pečurke, masline..Sve te varijante, prelivene maslinovim uljem i peršunom, daće odlično predjelo ili salatu.

Raž – za jelo i šešire

Raž je jednogodišnja biljka poreklom iz Azije. Ima žiličast koren (jače razvijen nego kod pšenice) koji na malom prostoru nosi stablo visine i do 2 metra. I pored toga, ova vlat sa lakoćom nosi klas pun zrnevlja, a može se saviti i do zemlje a da se pri tom ne slomi. Zrno je izduženog oblika, smežurano, a po boji zelenkasto, žućkasto ili beličasto.

Raž se ranije više gajila, a onda je počela da zaostaje iza drugih, tako da se sada nalazi pri dnu spiska žitarica koje se danas gaje u svetu, jer korišćenje raži nije tako raznovrsno kao kod drugih žitarica. Služi prvenstveno za ishranu ljudi, a koristi se i u industriji alkohola, špiritusa, skroba, sirupa, šećera, sirćetne kiseline, celuloze, hartije…

Kao i druge žitarice, raž je bogata mnogim hranljivim i korisnim sastojcima, kao što su proteini, masti, ugljeni hidrati, vitamini (B1, B2, B6, E ), kalijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, cink, jod, kao i zasićene i nezasićene masne kiseline.

Pošto je raž tvrda i zahteva dugotrajno žvakanje, ona se obično meša sa drugim namirnicama, ili se jede kao hleb, pogača, pecivo ili kaša. Hleb od raženog brašna je ukusan, hranljiv i dugo ostaje svež, jer se sporo suši, a pogodan je i za dijabetičare.

Osim proizvoda od brašna, od raži se mogu praviti i pikantna topla jela, kao i raznovrsne mizli. Da bi se raž lakše svarila, može se nekoliko minuta pržiti u suvom tiganju, pre kuvanja.

Vredan proizvod od raži su mekinje, koje se upotrbljavaju kao i pšenične, ali njihovo učešće u mešavinama za ishranu treba da bude najviše 15 do 20 %.

Osim mogućnosti da hrani, raž ima i lekovita dejstva. Naročito je preporučljiva za one koje pate od arterioskleroze, bolesti vezanih za cirkulaciju krvi, arterijskog pritiska ili očvršćavanje arterija.

Raž se može i naklijavati. Takve ražane klice su veoma bogate mineralima i vitaminima pa se preporučuju anemičnim osobama, rekonvalescentima i naročito deci.

Saveti Vase Pelagića

Piće od ražanog hleba

Kad se uprži kriška ražanog hleba, pa se pusti da postoji desetinu minuta u dobro provreloj vodi, onda je to piće bolje i zdravije od svakog čaja i i pića špirittuoznog. To je dobro i za grozničave osobe.

Kafa od raži

Uzeti dva dela raži i po jedan deo pšenice i ječma, pa to očišćeno ispržiti i kuvati kao običnu kafu. Ova kafa se može slobodno piti više puta na dan, jer ne škodi, a zdrava je za celo telo. Prava kafa škodi osobama koje ne mogu da spavaju, koje su nervozne, kektičave, koje imaju šuljeve i glavobolju, a kafa od raži leči sve te bolesti, zdrava je i dobra, ima divan miris, ukus i izgled.

Od hleba do variva

Ražana pogača

Oko pola kilograma ražanog brašna pomešati sa isto toliko pšeničnog integralnog brašna, dodati soli po ukusu, kašiku susama, malo kima i praška za pecivo. Pogaču podmesiti sa malo mlake vode i dodatkom hladne vode. Testo dobro izraditi, da se ne lepi i rasporediti ga po tepsiji. Pogaču izbušiti viljuškom i ostaviti da stoji 15-tak minuta, pa je peći u rerni oko pola sata. Kad je pečena, pogaču umotati u čistu kuhinjsku krpu da omekša.

Ukusno varivo

Pomešati jedan deo raži sa tri dela integralnog pirinča i odgovarajućom količinom vode i soli, pa skuvati u ekspres – loncu. Izvaditi iz lonca. U odgovarajućoj šerpi ili tiganju, na ulju, propržiti izvesnu količinu šampinjona, isečenih na listiće. Kad je gotovo, začiniti po želji, pa u to izručiti kuvane žitarice. Promešati, pa sve zajedno propržiti nekoliko minuta. Dodati pola čaše belog vina, pa kad provri isključiti ringlu, poklopiti i ostaviti da ispari vino, a ostane miris. Veoma je ukusno.

Raž kuvana u ekspres loncu

U ekspres lonac sipati šolju raži, 1,5 šolju vode i prsohvat morske soli. Zatvoriti lonac i staviti ga na uključenu ringlu, da se pritisak polako razvije. Kada je postignut pritisak, smanjiti temperaturu ringle na najniži podeok. Na ovako niskoj temperaturi kuvati 50 minuta. Kada je raž kuvana, pomeriti lonac sa ringle i ostaviti ga da odstoji nekoliko minuta pre nego što da se skine poklopac. Izvaditi raž u odgovarajuću posudu. Pre kuvanja raž se može nakratko propržiti na suvom tiganju. Ovako pripremljena raž može se jesti u tom obliku ili prelivena prelivima po želji, u slanoj ili slatkoj varijanti.

Ječam – plemenito seme HRANI I LEČI

Ječam je jedna od najstarijih žitarica. Kao kultura, gajio se još u mlađe kameno doba. Bio je veoma cenjen u staroj Grčkoj gde su ga smatrali darom boginje Demetre, pa su joj posvećivali žrtvene kolače od ječmenog brašna. Njihov slavni lekar Dioskorid (1. vek naše ere)savetovao je ječam kod bolnog i čirevitog grla.

Poznati nemački sveštenik i narodni lekar iz 19. veka, Sebastijan Knajp, temeljno se bavio lekovitim svojstvima ječma, te ga je, uz ostalo, preporučivao kao zamenu za kafu. Od prženog i mlevenog ječmenog zrna pravio je sladnu kafu, proizvod koji se i danas nalazi u prodaji kao „Knajpova sladna kafa“.

Ječam veoma podseća na pšenicu. Koren i stablo si iste građe, ali su bokori jači od pšenice. Cvast je klas. Na usecima vretena izbijaju sa obe strane po tri klasića, razvijena ili sva sa tri, ili samo jedan, srednji i poređani u vertikalnim redovima. Na ovome se i zasniva podela ječma u višeredni, dvoredni i prelazni.

Plod ječma je zrno omotano plevom, sa podužim osjem koje bocka. To oštro osje ni malo ne smeta stoci i živini da se njime hrane. Manje je, na žalost, poznato da je ječam i ljudska hrana i lek. Nije slučajno što Kosovka devojka, u narodnoj pesmi, žanjući ječam, ječmu govori:“Ječam žito, seme plemenito“.

Za ljudsku hranu koristi se ječam očišćen od pleve, koji se može naći u prodavnicama i boišpajzevima pod nazivom „geršla“. Što su zrna krupnija, to su kvalitetnija. U takvom zrnu nalaze se mnogi lekoviti sastojci: skrob, azotna jedinjenja, kiseline, šećeri, biljne masti i još mnogo korisnih elemenata. Literatura navodi da u 100g očišćenog zrna ječma ima 11,7 g vode, 10,6 g belančevina, 2,1 g masti, 71,8 g ugljenih hidrata i 1,55 g sirovih vlakana. Sadrži i 2,25 g mineralnih materija, 0,43 mg vitamina B1, 0,18 mg vitamina B2 i  4,8 mg nikotinamida. Biljna mast iz zrna ječma organizmu daruje mnogo više koristi nego maslac ili svinjska mast, koje holesterinom uzrokuju mnoge bolesti. Zato je dobro ječam svakodnevno koristiti u ishrani.

Kuvanjem se iz njega oslobađa sluz, što daje zdravu dijetalnu hranu, koja naročito godi bolesnom grlu i želucu, kao i drugim organima.

IZ NARODNE MEDICINE O lekovitosti ječma u narodnoj medicini pisao je još Vuk Karadžić i to kao o leku protiv velikog kašlja, vodene bolesti, srdobolje, bolesti slezine i ujeda zmije.

Poznati narodni lekar Vasa Pelagić protiv bolesti slezine, pri kojoj je ona povećana, predlaže kašu od ječmenog brašna i vinskog sirćeta kao obloge ispod levih rebara, pet-šest puta dnevno. Ista ova kaša, korišćena kao oblog, oprobani je narodni lek i protiv reumatizma.

Pelagić takođe predlaže dojiljama, koje nemaju dovoljno mleka, kao i onima koje bole grudi, da piju dnevno dve do tri šolje ovog odvara: „Kuvati pregršt ječma sa malo kopriva u dve oke vode dok se zrna sasvim ne raspuknu. Procediti“.

O lekovitosti ječma piše novinar Miroljub Jevtović, nudeći nam i pravu riznicu recepata:

• Melem za umirenje bolova u iščašenom zglobu pravi se tako što se ječmene mekinje i brašno, sirće i maslac prokuvaju i dobro umute i toplo stavljaju kao oblog.
• Melem za umirenje i drugih bolova, osim upale slepog creva, pravi se od istih količina ječma i narezanih dunja, skuvanih i meko izgnječenih. Još toplo privijati na bolna mesta
• Čaj pripremljen od po 20 grama ječma, pirevine i griza, kuvan u litri vode pola sata, pomaže kod proliva.
• Pepeo od ječma veoma je dobar za posipanje gnojnih rana. Dobija se tako što se zrna ječma spale na čisoj plotni štednjaka ili tiganju.
• Skuvati ječmeno brašno dok se sasvim ne zgusne, pa tpolo priviti uz otekline na mestu uboda osice ili stršljena.
• Grešla skuvana u vodi ili mleku i izgnječena, može se uspešno stavljati kao oblog za lečenje oteklina i sazrevanje čireva.
• Od ječmenog brašna pravi se i slad koji se pije protiv podagre, lišajeva, skorbuta, kamena u bešici, bledoće i drugih unutrašnjih bolesti. Kožne bolesti mogu se ublažavati i lečiti kupkama u ječmenom sladu, naročito lišajevi, kraste na glavi i razne ospe.Ječmeni slad pravi se tako što se u litar proključale vode stavi 5-6 kašika ječmenog brašna i pošto se se smesa dobro izmeša, ostavi da odstoji nekoliko sati, pa posle procedi i stavi u tečnost nešto malo dobrog starog vina. Piti dnevno po nekoliko čaša umesto vode. Bolje je da se slad svakog drugog dana pravi taze.

• Sirup od slada: uzeti 250 grama brašna od slada i sasuti u litar vode da se polako, tokom 15 minuta, raskuva na tihoj vatri. Potom procediti kroz gusto sito. Talog zadržan na cedilu prebaciti u sud i razblažiti sa 200 grama mlake vode. Zatim sve to opet procediti. Talog vratiti u sud i na njega doliti tople vode da bude jedan litar. U dobijenu sladnu tečnost dodati nešto manje od dva kilograma šećera i staviti na vatru da se rastopi. Toplota ne sme biti veća od 50 stepeni. Tako se dobija sirup koji se protiv slaboga varenja i slabosti stomaka daje 1-2 kašike posle jela. Može se (poželjno je) koristiti i kao zaslađivač.

• Čaj od ječma: Čaj od ječma dobar je kao rashlađujućesredstvo kod bolesti sa visokim temperaturama. Podstiče mokrenje i pražnjenje creva, a pomaže i u lečenju skorbuta i hroničnih bolesti kože. Zato treba piti tri do četiri čaše čaja na dan i kupati se u njemu. Čaj se pravi tako što se litar vode ostavi da vri, pa se u nju doda dobra pregršt čistog ječma i ostavi poklopljeno da se ohladi. Piti polako

  Protiv bolesti pluća

Hilandarski medicinski kodeks kaže: „ Istucaj ječam, skuvaj ga u dosta vode i procedi. Toj vodi dodaj isto toliko mekinja, zatim još malo kuvaj pa procedi kroz čistu krpu. Tome dodaj malo šećera i neka oboleli pije kad god hoće. Biće od koristi onima koji imaju suvi kašalj od nazeba ili neku bolest na plućima…

Čorba od ječma

Oprati pola šolje ječma i kuvati u litri vode 45 minuta. Ispržiti na ulju tri glavice crnog luka, tanko nasečenog , sa solju, da porumeni. Dodati luk ječmu i kuvati još 20 minuta, dodati 1-2 kašičice soja sosa i nastaviti kuvanje još 10 minuta. Garnirati sitno sečenim peršunovim lišćem ili nori algom isečenom na komade dužine 2-3 cm.

Ječam sa sočivom

Staviti jednu šolju ječma i četvrt šolje sočiva u gustu cediljku i dobro oprati pod tekućom vodom. Sipati u litar vode, dodati glavicu sitno isečenog crnog luka, nekoliko nasečenih šargarepa, malo lišća celera, pola šolje tanko nasečenih pečuraka i malo morske soli. Poklopiti šerpu, zagrejati do ključanja, potom smanjiti temperaturu na minimum i polako kuvati oko sat i po. Začiniti po ukusu.

Ječam sa graškom i šampinjonima

Na suvom tiganju grejati 150 g ječma dok ne dobije zlatno žutu boju. Dodati pola litra vode (najbolje onu u kojoj se kuvalo povrće) i dodati 100 g mladog graška, veliku glavicu sitno naseckanog crnog luka i malo dodatka jelima „Bio način“. Poklopti i lagano kuvati sve dok ječam ne omekne. Pred kraj kuvanja propržiti oko 450 g iseckanih šampinjona i dodati varivu.

Ako se pečurke izdinstaju u sopstvenom soku, bez ulja, ovo varivo će biti kompletno na vodi, pa može koristiti u postu ili dijetama, kao i prethodni recept.

Nauka o  ječmu

OBARA HOLESTEROL,

REGULIŠE  ŠEĆER

Prema nalazima holandskih naučnika, ječam sadrži i do 35 odsto nezasićenih masnih kiselina koje smanjuju holesterol u krvi. On je odličan izvor rastvorljivih vlakana, još jedne prirodne materije za sniženje nivoa holesterola u krvi.

Jedna australijska studija, koja je obuhvatila 21 muškarca s blago povišenim krvnim pritiskom, pokazala je da je ukupni nivo njihovog holesterola opao za šest odsto posle ishrane bogate proizvodima od ječma. Pri tom je nivo LDL („lošeg“) holesterola opao za sedam odsto. Sličan test, spoveden na državnom univerzitetu u Montani (SAD), pokazao je još bolje rezultate: kod osoba kojima je davana hrana bogata ječmom holesterol je opao za 12 odsto.

Na taj način, ova svakodnevna žitarica pomaže u sprečavanju oboljenja koronarnih arterija i moždanog udara. Uz to, vlakna dodatno doprinose sprečavanju pojave raka creva.

Zahvaljujući velikom sadržaju hroma, ječam reguliše šećer u krvi . On se u Iraku, u vidu ječmenog hleba, tradicionalno koristi za lečenje dijabetesa. U eksperimentima na životinjama, ustanovili su naučnici, ječam je sprečavo kolebanje insulina. Ovo i druga istraživanja, sprovedena širom sveta početkom 1990. pokazuju da ječam može da pomogne u kontroli dijabetesa.

Kineski istraživači ukazali su da je ječam koristan u lečenju hepatitisa (zapaljenja jetre).

Ipak oprez. Ječam, kao i druge žitarice – kukuruz, zob, pšenica, uključujući i mekinje, klice i gluten, kao i testenine, zbog viška aminokiseline arginin i manjka aminokiseline lizin, podstiču razvoj herpesa („groznice“). Zato, ako ih jedete mnogo, a skloni ste herpesu, smanjite količinu.

Sluz, oljušteno zrno, krupica i griz od ječma kuvanjem daju sluzastu kašicu koja vrlo blagotvornodeluje na organe za varenje, protiv proliva i promuklosti.

Po receptu dr Jovana Tucakova: 20 grama ječma kuva se tri do četiri sata u 200 grama vode ostavi 10-15 minuta, zatim procedi kroz platno i pojede.

Osim kod bolnog grla i proliva, obično se daje deci koja pate od manjih infekcija i posebno preporučuje kao lek za temperaturu.

Ječam je odlična hrana za osobe koje se oporavljaju od bolesti. Može se takođe uzimati da izbaci sluz iz organizma, da ublaži zapaljenja mokraćnog sistema i kod gihta.

U obliku obloga, ječam je koristan lek za smirivanje i smanjivanje zapaljenja kod ozleda i otoka.

Skrećemo vam pažnju da kupujete samo onaj ječam koji je najmanje obrađen i čije je zrno najcelovitije. Od njega ćete imati najviše koristi.

Kuvani ječam možete iskoristiti za pripremu gulaša od povrća. Na malo vode i ulja izdinstajte crni luk, šargarepu i drugo povrće, po želji, i preko njega stavite kuvani ječam da ga potpuno pokrije. Posle minut-dva promešajte da se sve dobro zagreje i sjedini, pospite seckanim lišćem peršuna i poslužite.

Sirće od ječmenog slada

U svetu se proizvodi i sirće od ječmenog slada. Ono ima suviše jak ukus da bi se koristilo za salate, ali je odličan začin za ribe i čips.Češće se upotrebljava za turšije od luka i drugog povrća. Jako destilovano sirće od ječmenog slada, koje je bez boje, troši se za turšije od vodenastog povrća, kao što je krastavac, koji bi, inače razblažio obično sirće. Takođe se upotrebljava u proizvodnji sosova i čatnija (slana indijska zimnica) i nekad je obojen karamelom, da bi se dobilo smeđe sirće.

OVAS – BLAGODET MOZGU I ŽELUCU

Ovas, u narodu poznatiji pod imenom zob, kao i druge vrste žita odavno se gaji. Ima uspravno stablo, listove pokrivene sitnim maljama i cvetove skupljene u cvast – metlicu, koja se sastoji iz drške i sočnih grana na kojima izbijaju klasci. Plod je zrno, golo ili omotano plevicama.

Lako svarljiv i veoma hranljiv

Ovas se pretežno koristi za ishranu stoke. Nažalost, manje su poznate njegove višestruke koristi u ishrani ljudi. Po količini ugljenih hidrata u zrnu, ovas stoji iza drugih žitarica, po bogatstvu belančevina ravan je njima, dok ih 2-3 puta premašuje po količini masti. Od minerala i mikroelemenata, ovas sadrži 0,09% kalcijuma, 0,24% fosfora, 0,43% kalijuma, 0,09% natrijuma, 0,12% hlora, 0,21% sumpora, 0,14% magnezijuma, zatim gvožđa, mangana i bakra. Od mnogih vitamina izdvajamo E, B12 i K. Vitamin K (neophodan je za zgrušavanje krvi).

Preradom ovsa dobijaju se ovsano brašno, griz, pahuljice, flekice…Svarljivost ovih proizvoda vrlo je laka, a hranljivost i lekovitost velika. Upravo zbog ovih osobina, ovas se preporučuje onima koji imaju problema sa želucem. Kako ovas pospešuje čvrsinu kostiju i zuba, utiče na uvećanje broja crvenih krvnih zrnaca, potpomaže nervne aktivnosti i jačanje rada mozga, a obiluje i biljnim belančevinama potrebnim za rast, to se posebno preporučuje deci. Pogoduje i bolesnicima. Poznata je ovsena dijeta za operisane od želuca i creva i rekonvalescente, jer ubrzava oporavak. Svakodnevnim uzimanjem ovsa, dijabetičari mogu smanjiti nivo šećera u krvi. Naravno, ovas treba da koriste i zdravi, radi očuvanja zdravlja. Zrno, naravno integralno, koristi se za ishranu, slama za lekovite kupke.

Narodi Severa odavno su spoznali blagodeti ovsa i, na svoju sreću, u ishrani ga koriste mnogo više od ostalih naroda. Mnogi, zahvaljujući njemu obezbeđuju bolje pražnjenje creva i otklanjaju zatvor. Značajan je i zbog toga  što smanjuje rizik od malignih oboljenja debelog creva, a snižava i holeserol u krvi.

Umesto ovsenih pahuljica kojih ima na tržištu, najbolje je pojesti prethodno vodom natopljena cela zrna ovsa (ne duže od pola sata da ne bi bila gorka). Prilikom kuvanja celog zrna, voda u kojoj se ovas kuvatakođe treba iskoristiti, jer je puna dragocenih sastojaka.

Kao i druge žitarice, i ovas se može naklijavati, dajući tako izuzetno zdrav i okrepljujući obrok. Da bi ovas uspešno proklijao, potrbno je celo zrno, kome je odstranjena samo gornja pleva, tako da se može upotrbljavati zajedno i izdanak i zrno. Ovseni izdanci su blagog ukusa i mogu se koristiti kao sastojak salata.

Ovas kao hrana

Ovseni  hleb

Šolju ovsenih pahuljica ostaviti u vreloj vodi oko jedan sat da nabubre. Rastvoriti 30g svežeg kvasca u pola šoljice mlake vode sa malo šećera. Kad udvostruči masu, sasuti ga u pahuljice. Potom dodati kašiku ulja, dve kašičice soli i četvrt šoljice meda. Sve sastojke usuti u pet šolja brašna, tipa 400 ili 500 i mešati varjačom dok testo ne postane glatko (oko 10 min). Zatim testo staviti na brašnom posutu dasku i rukama mesiti da postane ujednačeno. Loptasto oblikovano testo vratiti u brašno posutu vanglicu i prekriti vlažnom salvetom. Kada testo udvostruči masu, ponovo ga staviti na brašno posutu dasku i mesiti još pet minuta. Oblikovati veknice, staviti ih u uljem podmazanu tepsiju i prekriti salvetom da odstoje još desetak minuta. Za to vreme zagrejati pećnicu na 250 stepeni, smanjiti temperaturu na 180 stepeni i peći 50-60 min.

Zapečeni ovas

Staviti u litru vode, u kojoj se kuvalo povrće, 225g prekupe ovsa, isto toliko sočiva i jednu glavicu crnog luka, sitno isečenu. Poklopiti i na tihoj vatri kuvati dok se ovas i sočivo ne skuvaju, a voda skoro ne ispari. Onda dodati 50g mlevenih oraha, iseckano peršunovo lišće i začiniti po ukusu. Peći u rerni, na srednjoj temperaturi, oko pola sata.

Jelo od ovsa

Oprati šolju integralnog ovsa, pa staviti u lonac sa 6 šolja vode. Poklopiti i pustiti da proključa, pa smanjiti temperaturu i ostaviti da se krčka na sasvim tihoj vatri nekoliko sati ili čak preko noći, dok se sva voda ne ukuva. Dodati malo morske soli i začina po ukusu.

Jelo od ovsenih pahuljica

U posudu staviti 3 šolje vode, pustiti da proključa, pa dodati šolju ovsenih pahuljica i malo soli, pa poklopiti i smanjiti temperaturu da bude sasvim tiha. Kuvati dvadesetak minuta, da sve postane kremasto, pa ukrasiti susamovim semenkama i sluziti.